Letonija sprema aprilsko kocenje cena goriva, akcize dole, a trgovcima porez na ekstraprofit da bi litar ostao ispod 1,80 evra
Riga istovremeno povlaci dve poluge. S jedne strane, vlada zeli da na ogranicen period snizi akcize na benzin i dizel. S druge, planira da posebnim porezom zahvati dodatnu marzu koju bi trgovci mogli da ostvaruju zbog geopolitickog soka, kroz oporezivanje ekstraprofita. Na sednici vlade 17. marta 2026. ministri su postavili jasan cilj: zadrzati cene na pumpama ispod 1,80 evra po litru i uvesti mere do aprila.
Tajming ima logiku. Trzista nafte su u martu burno reagovala na eskalaciju rata na Bliskom istoku. Brent je 12. marta zatvorio na 100,46 dolara po barelu, a 17. marta na 103,42 dolara. Poremecaji u Ormuskom moreuzu odrzali su strah da pritisak na snabdevanje nece brzo popustiti. Za malu, otvorenu ekonomiju, to je upravo tip spoljnog soka koji vlade gura u brze poreske poteze.
Problem Letonije je politicki nezgodan i iz jos jednog razloga. Drzava je sama povecala akcize na gorivo 1. januara 2026. Prema podacima Ministarstva finansija, akciza na benzin porasla je sa 532 na 555 evra na 1.000 litara, a na dizel sa 440,5 na 467 evra. To je, pre nego sto ostatak lanca formiranja cena uzme svoj deo, dodalo oko 2,3 centa po litru za benzin i 2,65 centi po litru za dizel. Godisnja inflacija je u februaru usporila na 2,3 odsto, ali taj podatak je zabelezen pre nego sto se martovski sok na gorivo u potpunosti prelio na potrosacke cene. Vlada sada pokusava da ponisti deo sopstvenog ranijeg poreskog pritiska, pre nego sto troskovi transporta pokrenu novi talas inflacije.
Dizel, a ne benzin, predstavlja pravo politicko bojiste.
Granica od 1,80 evra u praksi je odbrambena linija pre svega za dizel, a ne za benzin. Podaci iz nedeljnog biltena Evropske komisije pokazuju da je 9. marta benzin 95 u Letoniji u proseku kostao 1,633 evra po litru, a dizel 1,793 evra. Pracenje cena 16. marta stavljalo je benzin na oko 1,68 evra, a dizel na priblizno 1,93 evra. Drugim recima, vlada se zapravo ne bori sa cenom obicnog benzina. Pokusava da spreci da dizel nastavi da bezi, pre nego sto se poskupljenje prelije na logistiku, usluge i konacne cene robe.
Ekonomski gledano, smanjenje akcize je brzo, ali grubo sredstvo. I dalje je jednostavnije i jeftinije od direktnog ogranicavanja cena, a deo gubitka u budzetu moze da se vrati kroz PDV. Upravo zato Riga zeli da smanjenje akcize upari sa posebnom formulom poreza na ekstraprofit. Vlada ocigledno sumnja da se sav globalni pritisak na cene nije na pumpama preneo na potrosace posteno ili simetricno.
Tu je i glavni rizik primene. Ako formula ne razdvoji dovoljno jasno nabavne cene zaliha, kasnjenja u veleprodaji i stvarnu marzu trgovca, mera bi mogla da pritisne manje igrace na trzistu vise nego velike lance. Istovremeno, prema recima ministra, Letonija se ne suocava sa fizickim problemom snabdevanja. Spor je, za sada, oko cena, a ne oko dostupnosti.
Poznat evropski odgovor na uvezeni sok.
Letonija ne deluje izolovano. Austrija je 18. marta saopstila da ce i ona uvesti privremeno smanjenje poreza na gorivo i ogranicenja maloprodajnih marzi, dok je Reuters prikupio primere iz niza zemalja koje pokusavaju da ublaže skok troskova energije kroz poreze, subvencije ili intervenciju na trzistu. Pristup Rige uklapa se u siri evropski obrazac kriznog upravljanja. Vlade kupuju vreme, pokusavajuci da globalni sok svedu na politicki podnosljiv nivo kod kuce.
Snaga plana Letonije je u brzini. Slabost je nezgodnija i ociglednija. Nijedna poreska mera, ma koliko bila domisljena, ne moze mnogo da uradi protiv cene nafte na svetskim trzistima.
